FINTEL ENERGIJA AD

FINTEL ENERGIJA Novosti Intervju direktora Fintel Energija za Bloomberg

Intervju direktora Fintel Energija za Bloomberg

B: Hvala Vam na vremenu i tome što ste izabrali Bloomberg za ekskluzivni interju.

T: Hvala Vama.

B: Prvo bih želeo da istaqknete koji su planovi, a onda možemo da nastavimo da pitanjima.

T: Naravno. Kao što smo očekivali, radimo na prvom IPO na Srpskom tržištu, preciznije na sprpskoj i Beogradskoj berzi i to će da bude prvi IPO(inicijalna javna ponuda)koji se tiče obnovljive energije u zemlji, tako da očekujemo veliko interesovanje od strane javnosti i od institucionalonih investitora. Radimo da ovom planu već nekoliko meseci, ali smo videli u poslednjih nekoliko nedelja značajno ubrzanje zato potoji likvidnost i ima mnogo institucionalnih investitora koji traže povraćaje koji su na neki način povezani ne samo sa papirologijom, već i sa stvarnim sredstvima i vrstom investicije koju mi izvršavamo u zemlji, naročito u Srbiji, ali takođe i u drugim zemljama sa našim italijanskim holdingom, treba da se smatraju infrastrukturnom investicijom, tako da dugoročne investicije od kojih mnoga društva imaju koristi u trajanju i do deset godina i razlog zašto smo odlučili da plasiramo naš IPO u zemlji jeste taj što investicije ostaju u zemlji i ostaće tu dugovorčno, tako da mi mislimo da je dobro i da je prilika za mnoga društva da koinvestiraju u razvoj njihove zemlje. Tako da je to opšti plan.

B: A kada planirate da inicirate IPO?

T: Postoji procedura u kojoj su zemlje osetljive, recimo da svaka zemlja ima svoje propise da postane javna, a mi poštujemo srpski zakon po tom pitanju. Prvo smo proverili da li smo kvalifikovani ili ne za tu vrstu delatnosti i na sreću jesmo, takođe smo videli veoma jaku posvećenost sa strane Beogradske berze, zato što oni ne bi želeli da privuku debitovanje nekih novih kompanija na tržištu, a shodno tome mi radimo u skladu sa procedurom da bismo pripremili papire i neophodne procene i da bismo preuzeli sve neophodne korake koji su potrebni za vođenje IPO. Naš vremenski okvir je veoma kratak, ali mi bismo želeli da zaključimi ovu proceduru do kraja godine zato što se ovaj period poklapa sa izgradnjom našeg najvećeg vetroparka u zemlji „Košava“ koji je trenutno u izgradnji i koji će trajati dodatnih 20-22 meseca, tako da je dobro imati paralelno debitovanje na tržištu, ali na drugoj strani da bi se dokazala upotreba procedura koje su direktno iskorišćene da bi se izgradilo nešto što će ostati na teritoriji generacijama koje će doći.

B: I kolika učešća planirate?

T: Pa, prema prvim evaluacijama koje smo dobili, tržišna kapitalitzacija društva može da bude između 120 i 150 miliona eur što stavlja društvo, kako su mi rekli, u top 10 top 15 kapitalizacija Beogradske berze, kao što sam naučio, tržišna kapitalizacija Srpske berze nije velika, ona se kreće od 2.8 milijardi EUR, tako da možemo dobro da plasiramo naše društvo recimo u sredinu uobičajene vrednosti. Što se tiče iznosa investicije koju ćemo izvršiti i investicije koju izvršavamo u toku poslednje dve godine, već smo investirali 25 miliona eur i sada investiramo 125 miliona eur, tako da je tržišna vrednost samo frakcija ukupne investicije koju zahteva srednjoročno. Investicije u energiju i infrastrukturne investicije su veoma skupe i one zauzimaju evliki deo CAPEX-a, tako da bismo to uradili, obično se ide na korišćenje kapitala sa finansijskim institucijama ili sa bankama i sponzorima društva koja obično unose samo inicijalni kapital, tako da, učešće u akcijskom kapitalu je potrebno. Mi želimo da proširimo našu strukturu akcionara, želimo da imamo više investitora i mi želimo da budemo transparentniji jer je to jedini način da privučemo nove investicije. Posetio sam pre nekoliko nedelja u Zaliv i mnogi investicioni fondovi koji pripadaju državama kao što su Saudijska Arabija, Katar, Abu Dabi su veoma zainteresovane da traže mogućnosti zelene energije, talas zelene energije upravo počinje u ovoj zemlji, a mi smo pioniri u poslovanju sa vetroparkovima i sada mislimo da budemo transparentni i postanemo IPO ili izađemo u javnost..i to će, znate, privući dodatne investitore i mi ćemo dati doprinos u ulaganju dodatne snage da bismo bilo brži u implementaciji našeg ambicioznog toka. Tako da verujemo da je to važan korak. Veoma je nekonvencionalan kako čujem jer nije tipično za Srpsku ekonomiju da ima društva koja su registrovana i javna, ali mi verujemo da su moji standardi postavljeni za druga društva i ovo je trakođe vrednost koju ćemo uneti u zemlju.

B: Takođe, koliko akcijskog kapitala od 100% vlasništva ste spremni da ponudite investitorima?

T: Do 40% ćemo plasirati na tržište..do..nije obavezno da bude 40%, ali ćemo mi biti takođe zadovoljni ako, s obzirom da je ovo nova delatnost u zemlji i da je ovo novo iskustvo za lokalne investitore, ako prikupimo nešto između 15-20% od inicijalnog cilja i dalje ćemo biti zadovoljni. Tako da će minimum prodaje biti 20% maksimum 40% i naravno mi ne želimo da prodamo većinski udeo zato što ne želimo da izgubimo kontrolu nad društvom. Tipično, zelene kompanije idu u drugi krug dve ili tri godine nakon prvog IPO i obično je IPO samo debitanski izlazak i takozvani izlazak na tržište, a izlazak na tržište traje između 10 i 15 % ukupnog toka, tako da mislim da smo dali ograničenje od 40% zato što takođe razumemo da postoji mnogo likvidnosti i mnogi investitori su došli kod nas i svi su želeli da kupe  u početku  ne na kraju da bi imali značajnu prednost u ceni..videćemo, ali mi smo ssigurni da ćemo dotići najmanje minimum.

B: Moje sledeće pitanje se tiče minimalnog praga da bismo smatrali IPO uspešnim..obično postoji prag ne znam da li mislite na jedan, tako da koji bi to bio minimum koji treba dostići da bismo smatrali celu operaciju uspešnom?

T: Pragovi su obično određeni po srpskim zakonima i zakonima zemlje koja propisuje sam IPO proces i takođe i kompanije koja emituje nove akcije u korist novih korisnika, novih investitora..kao što sam rekao pre, 15-20% će biti zadovoljavajući za nas i mi ćemo opravdati dodatnu lestvicu u našoj strukturi koju moramo da dodelimo, da pripremimo i organizujemo jer registracija iziskuje troškove, zahteva transparentnost kao što sam rekao ranije, zahteva procedure i sve ovo zahteva dodatne troškove, tako da trgovanje ili netrgovanje njom zavisi od količine novca koji si sposoban da privučeš, ali mi verujemo da 15 20% učešća će biti dovoljno.

B: Nakon 40%...i u smislu miliona eur ili dolara...šta je cilj?

T: Kao što smo rekli, ukupna kapitalizacija, nije nešto što možete predvideti ali mi smo na nivou oko 120-150 miliona EUR...ovo je posle gotovinska evaluacija koju očekujemo na osnovu  nekih proceca koje smo primili, tako da će 20% ovoga biti 15-20 miliona eur 30 milina eur, do 40 % što će iznositi 40-50 miliona eur. To je okvir u kom ćemo se kretati u ovom trenutku.

B: Tako da ne postoji minimum da bi delovanje bilo validno?

T: Nema minimuma zato što, u najgorem scenariju vi izvršavate uvođenje, vi ne bežite, ostajete u zemlji, izvršavate investiciju i možda se i vratite za drugu rundu sledećih godinu dve, da biste pokazali javnosti da ste izvršili sve u skladu sa biznis planom koji ste prezentovali na početku, tako, da opet, nema žurbe, nije hitno, to je pitanje strategije i naša strategija izgleda kao dugoročna. Tako da, ako planirate da budete dugoročni operator, to ide zajedno sa posedovanjem lokalnih investitora koji će podržati program.

B: Odlično...evaluacija cele kompanije će zavisiti od toga koliko ste uložili za dređeni procenat?

T: Pa, ovo je delimično tačno...mislim obično idemo uz pre gotovinsku evaluaciju i onda u zavisnosti od toka, u udelu koji ste stavili na tržište, izlazi ukupna kapitalizacija, ali ipak mi se baziramo na proračunima pre gotovinske evaluacije. To je prilično čvrsto u ovom trenutku. Tehnički govoreći, evaluacija kompanije zelene energije IPP (nezavisni proizvođači struje) kao što smo mi je jednostavna jer na kraju priče mi smo suma navedenih projekata, od kojih svaki projekat ima određenu ABTA i ima određeni CAPEX, ima određeno dejstvo i naročito ima povraćaj inicijalnih investicija. Tako da je veoma predvidiv. I zato smo sposobni da privučemo do sada, mnogo institucionalnih investitora, kao i penzionih fondova ili investicionih fondova, zato što gledamo na povraćaj dugovorčno i kada imate sredstvo, dugovorčan zakonski okvir kao što imate upravo sada u zemlji je mnogo predvidljiviji.

B: Da li ste odabrali konsulante i savetnike?

T: Vršimo odabir. Sada smo napravili uži izbor konsultanata, koji će doći sa nama u novu kompaniju i moram da kažem da su prilično dobro napreduju.

B: Da li je subjekt kji se pojavljuje na Beogradkoj berzi MK Fintel?

T: Ne. MK Fintel je SPV ustvari, zato što ima projekte, kao lokalni holding koji imamo u društvu koje se zove Finte Energia a.d. mi ćemo biti društvo bez učešća na tržištu. I to društvo je vlasnik učešća u svakom SPV i za svaki SPV vi ustvari imate elektranu. Mi sada imamo jednu elektranu u Vršcu, drugu u Kuli i jednu u izgradnji u Vršcu i tako dalje. Sve firme su u celosti u vlasništvu holdinga koji će biti plasiran na Berzi.

B: Dobit od IPO će biti posebno za elektranu ili za bilo koje serije narednih projekata, zato što vam je prilično poznato da već imate Kulu za 9.9 MW, la Picollina 6.6

T: 69 MW u izgradnji

B: Kombinovano...da

T: Ne. Dodatnih 69 MW u izgradnji.

B: U redu.

T: Tako da, onda imamo dodatnih 50 MW koji su planirani. Tako da će  dobit biti potrošena na finansiranje implementacije našeg ambicioznog toka ili projekata, tačno je da imamo mnogo projekata, a to ne znači da moramo da potrošimo sav novac za ovaj projekat zato što imamo još mnogo više projekata, tako da ćemo u ovom trenutku videti, da smo otvoreni prema našim investitorima da sav novac koji stiže dolazi kao novac povećanje kapitala, mi ne prodajemo akcije, ne stavljamo novac u naše đžepove već reinvestiramo u naše drutšvo sa većom akcionarskom bazom, u cilju brže implementacije našeg toka i naš tok jejavan rekao bih. Zato što svako zna gde se razvijamo..

B: Ali tehnički kada jednom osnujemo akcionarsko društvo, mi ćemo tehnički govoreći prodavati akcije u zamenu za ...

T: Pa, to je povećanje kapitala, nije sama prodaja, tako da će novi investitori izvršiti upis akcija i kapital neće ići akcionarima, starim akcionarima, ali će ostati u kompaniji i zato će korišćenje dobiti biti finalizovano od prvog dana, tako da investitori znaju, od samog početka, gde će njihov novac biti uložen i kojim povraćajima investicije se mogu nadati.

B: I sve dozvole koje primimo, od ukupnih 500 MW u Srbiji...vi držite..koliko?

T: 86 MW u ovom trenutku..

B: Što uključuje dva koja su već popunjena?

T: Da.

B: Naravno. Tako da ćete da završite sledeću fazu 69 MW i naredna faza 50 MW će trebati da bude veća..

T: 69 MW je uključena u 86 koju sam prethodno pominjao, 500 MW koje su bile propisane Srpskim zakonom će zasigurno biti dovoljna za Srpske energetske potrebe. Zato što se Srbija sve više približava EU i što se više približava, to više ograničenja u zaštiti životne sredine primoravaju Srbiju da ponovo osmisli svoju energetsku strategiju. Tehnički govoreći, to znači da će stara elektrana biti isključena zato što je zagađivač i ne može da bude više održiva u novom kontekstu u EU, tako da Srbija mora da ponovo osmisli svoju energetsku politiku i verujemo da će naravno prirodni gas odigrati ulogu alo takođe obnovljiva energija će imati veću ulogu u budućnosti. Tako da ono što sada da razvijemo i što sada izgradimo će biti recimo, veći u budućnosti, zato što je Srbiji potrebna dodatna snaga vetra, dodatni izvor energije.

B: Ali u smislu licence, vi ste spremni za tri projekta, dva završena a jedan u izgradnji. Za dodatnih 50 MW treba vam druga nova dozvola.

T: Imamo dozvole za neke od projekata, problem je u tome da bi projekatbio uspešan vama jednostavno ne treba dozvola z aizgradnju, ali takođe morate da imate potpisani PPA. Tako da, u ovom trenutku, način na koji se finansiramo i gradimo naše projekte su pokriveni postojećim ...koji su dovoljna garancija i siguran povraćaj investitorima. U buduće, postoji mnogo različitih mehanizama podsticaja obnovljive energije, ali naravno da b bili konkurentni na tržištu, morate da imate važeću građevinsku dozvolu i morate da imate dobru strategiju i mesto i morate da znate kako hoćete da razvijate vašu strategiju.

B: Da li će esto će za 69 MW projekat ponovo biti blizu Vršca?

T: Blizu je Vršca.

B: Kako napredujete sa građevinskim radovima?

T: Sada radimo na građevinskim radovima, tako da pripremamo temelje i pristupne puteve, zato što će stići...t...u Januaru, februaru sledeće godine i mi planiramo da završimo rad u sledećih dvadesrt meseci kao što sam rekao pre. Stvarno, kako smo počeli izgradnju pre nekoliko meseci i onda smo morali da stanemo i sada sa dolaskom proleća, ponovo smo počeli izgradnju.

B: Od 22 meseca, prošlo je 2 i ostalo 20?

T: Još 20 je pred nama.

B: Molim Vas da prokomentarišete...svi mi znamo da Srbija menja zakonodavni okvir i jedan od poslednjih je bio PPA. Kažu da nije bio uspešan u dve ili tri verzije i eventualno je postao...ipak nećete iću u banku ili IFA, opredelili ste se za IPO. Koji je Vaš komentar? Da li je PPA postao uspešan, ili je uticao na odlučivanje?

T: Da pojasnimo...dve stvari ne pripadaju u svakom slučaju istoj grupi, PPA način na koji je nastao je bio uspešan od počtka ali međunarodne finansijke institucije su izrazile zebrinutost oko ograničenja u tektu PPA. Mi nismo želeli da se pridružimo raspravi koja je trajala dve i po godine, tri godine, pa smo rekli ok, naši komerxijalni zajmodavci veruju da je PPA dovoljno održiva da podrži našu prvu fazu investicija i mi smo bili prvi, kao što sam rekao pre, bilo smo pioniri, mi smo investirali, ispostavilo se da je to dobro. PPA dobro funkcioniše, banke su zadovoljne, naše elektrane još uvek rade dobro, tako da smo zaradili reputaciju i lokalno iskustvo, tako da sada znamo šta su ograničenja, ograničenja ne leže u PPA već ima drugih problema oko kojih ćemo sesti i pokušati da ih rešimo i transformišemo Srbiju u atraktivniju zemlju za strane investitore. Što se tiče IPO, IPO je višnja na šlagu. Ne odnosi se uvek na sposobnost finansiranja ili ne finansiranja elektrane. Elektrana treba da bude održiva, preba da bude dobro projektovana, studija o vetru treba da bude završena na adekvatan način i projektni tim treba dabude zdrav. Potrebno je uzeti profesionalce. Kada sva ova pitanja budu zajedno na stolu, onda možemo da govorimo o načinu finansiranja. Kao što sam rekao pre, obično su ovi projekti hiper ???. Naime, banke ili zajmodavci, bilo komercijalni ili institucionalni, špreuzimaju vođstvo u finansiranju ove vrste transakcija i oni čine večinu rizika koji su povezani sa razvojem samih projekata. Iz tog razloga, oni očekuju da oni zahtevaju neki nivo garancija, ali IPO je nešto više od toga. To je dodatna mera transparentnosti, dodatni izvor kapitala, koji pomaže da izgradite u međuvremenu da zajmodavci ili tradicionalni imaju vremena da razmisle o razmatranju dokumentacije, da ispune neophodan due dilligence, inteni proces odobravanja. Mi nemamo mnogo vremena ispred nas, IPO je instrument koji mi je dozvolio izgradnju ore nego što su svi dokumenati za finansiranje pribavljeni i za pridobijanje vremena. To je strategija.

B: Pored ovog IPO plana, da li postoje i drugi planovi, bankarski zajmovi bilo iz razvojnih banaka, komercijalnih banaka?

T: Da postoje. Ne mogu da odam sve detalje ovog trenutka, ali recimo da konstrukcija Košave ide preko bridž finansiranja i ovo će nam omogućiti da odabereno na samom kraju ili u toku puta, ko je kompetitivniji i ko će nam se pridružiti u novom ulaganju, tako da vratimo bridžfinansiranje, zato smo u izgradnji, takođe smo posvećeni projektovanju sopstvenog akcijskog kapitala, tako da smo sigurni da će rokovi biti ispoštovani, na kraju priče, finansijer je veoma važan ali moramo da ispunimo određene uslove.

B: Kada pomenete bridž finansiranje, to će biti bridž prema IPO ili nastavak?

T: Bridge finansiranje se naročito osnosi na projekat. IPO, kao što sam rekao pre, jeste procedura koja lokalno zavisi od onog šta se događa na terenu i šta se dešava na građevinskom terenu. Postoje dva odvojena nivoa koji se sada međaju jedan sa drugim.

B: Opet, ako proces od IPO ode primarno na 69 MW projekat, da li biste ga uradilo ili ne?

T: Delimično da, delimično postoje dva druga projekta.

B: Da li možete da navedete druge projekte molim vas?

T: Imamo nekoliko manjih projekata, ispod 10 MW, tačnije 9.9 MW, kojih ima svuda po zemlji.

B: Kombilobani 9.9.

T: tri mašine od 3.3 MW koje ukupno imaju 9.9 MW. Model koji želimo da implementiramo je takozvana distributivna energija, tako da želimo da gradimo gde je tehnički izvodljivo. Puno malih vetroparkova su generalno bolje prihvaćeni od strane lokalne zajednice i mi želimo da ih uparimo sa mestom konzumiranja. Želimo da implementiramo model gde su proizvodnja i potrošnja zajedno u istom okrugu. I da bi sačuvao gubitak transmisije treba pojednostaviti stvari.

B: OK to znači da će one turbine biti manjeg kapaciteta nego one koje izgledaju isuviše daleko?

T: Ne, tehnički provajderi će biti isti – Vestas, Ali mi ćemo raditi sa svima drugima sa istom tehnologijom. Ne vezujem se za jedan brend nego na samu tehnologiju. Pitanje je da li umesto imati vetropark od 10MW, koja opslužuje stotine sela širom zemlje jeste bolje imati 10 malih vetroparkova koji opslužuju 20 malih sela, lakše je izgraditi, brže razviti i društveno je bolje prihvaćeno. Takođe, potoji manji uticaj na životnu sredinu, zato što moram takođe da razmotrim studije koje smo morali da izvršimo na pticama ili slepim miševima..

B: Ako 9.9 sadrži standardni 3.3 MW što znači 3 vetroparka...

T: Da naravno. Mnogo puta, tri vetroparka zadovoljavaju potrebe lokale zajednice.

B: Tako da će to biti klaster 9.9.

T: Tačno. Npr., uradili smo 9.9 u Kuli. Sada možemo 9.9 zu Somboru, možemo i 9.9 u Velikom Gradištu gde smo već pribavili građevinsku dozvolu. Itd. Tako da svako selo sa 15 – 20.000 ljudi može da ima manji vetropark koji će zadovoljiti njihovu potrebu i izbalansirati lokalnu zajednicu.

B: Ovi mali vetroparkovi,  da li sadrže postrojenje od 50 MW nakon što ispunite 69 MW.

T: Ne, to je posebno i odnosi se na projekat Košava, taj projekat je dobio dozvolu za 117 MW. Nažalost, dodeljena nam je feed in tarifa za 69 MW, tako da u ovom trenutku gradimo samo fazu jedan. Prema zakonu o energetici, feed in tarifa će biti pojašnjena o tome šta se događa sa preostalim iznosom MW i završiće fazu dva. Uprkos tome, postojenje koje sada gradimo će se sastojati od mnogo investicija koje su funkvionalne  u fazi dva. Npr., postrojenje koje gradimo se već sastoji od mnogo investicija koje funkcioništu u fazi dva. Npr., pristup putevima ili dalekovodima. Pnovo ćemo iskorititi isto.

B: Cap od 500 MW od strane države će morati da ide gore ili će podrazumevati nešto od drugih šta nije razvijeno do određenog vremena.

T: Pa, to je tačno. Ili potoji povećanje cap-a, ili postoji nova promena u buduće dodatnih MW. Ili će biti situacija kao što se dogovrilo u prošlosti gde su neki developeri kojima je dodeljen status ne mogu da postignu na vreme izgradnju ili finansiranje postrojenja. U tom slučaju, preostala dostupna energija će biti redom distribuirana ponovo sa ostalim investitorima koji se takmiče da ga dobiju. Tako, videćemo, smo mi u položaju pažljibvog čekanja.

B: Da pogledamo tarife. One su 92EUR po MW sata i prilagođene za EUR inflaciju, koju smo ja mislim dostigli..CPI...dostigi smo 93.7...ali period garancije ostaje dvanaest godina.

T: Tačno.

B: To je ono što očekujemo u toku. Prilagođavanje za CPI u toku 12 godina što ostaje konstanta za vas za investitore.

T: To je dovoljen nivo boje koaj opravdava iznso investicije koje se rade u zemlji. Biće teško upravljati nad time da će biti ektremno dobro, ali mi nećemo verovati da nam vlada daje dodatni profit. Verujem da je nivo trenutne feed in tarife prihvatljiv. Dovoljno je da se ovo dogodi.

B: Sada, moram da pitam za tvoje mišljenje o široj životnoj sredini za obnovljive izvore. Mi svi znamo da Srbija kaska, mora da ponudi bolje uslove jednostavno zbog toga što tako kaska, tako da kontekst Evrope ili Južne Evrope, Jugo istočne Evrope, kako vidite situaciju u poređenju sa regionalnim tržištima. Koji je vaš komentar o tome šta se dešava u Rumuniji, Bugarskoj, Italiji...

T: Šta se događa u Evropi...uopšteno postoji svest nad činjenicom da je zelena energija kao nepovratni talas prošao i takođe, sada Evropska Komisija i same zemlje usvajaju set propisa koji će ubrzati lagani ovo širenje zelene energije. S druge strane, zajednice su shvatile da crna energija nije više održiva. Skupa je, zagađuje i čini život težim i ne kreira ni jedan dodatan posao. Mi kreiramo dota psolova sa zelenom energijom. Postoji promena u paradigmi i u svakom trenutku kada postoji promena paradigme, pstoji i puno mogućnosti. Naravno na početku je teško, zato što se nikom ne sviđa da menja navike ali na kraju priče koristi su mnogo veće nego što ej inicijalna plan.

B: I vi ćete ostati na 64:54 odnosu sa lokalnim partnetom MK Group. I to ostaje?

T: Da, apsolutno.

B: To će biti odnos u entitetu koji će se pojaviti na Berzi u Fintel Energia?

T: Mi smo partneri na lokalnom nivou. Naime, mi smo partneri u svakom SPV-u. Tako da svaki projekat imamo ditribuciju koju si upravo pomenuo. Na holding nivou, mi ssmo nezavisno društvo, mi smo registrovani u Italiji sedam godina i mi samo repliciramo naše iskustvo, To je dupli listing i nije green field, već dupli listing.

B: Da li će Fintel Energia a.d. se pojaviti na berzi pod imenom Fintel Energia a.d. i dal i će biti u suvlasništvu sa MK ili ne?

T: MK ima u vlasništvu 46% pojedinačnih projekata koji su ispod holding nivoa. Fintel Energia a.d. je 100% u celosti u vlasništvu italijanske kompanije Fintel Energia SPA. Povećati našu sposobnost da uradimo stvari u zemlji. Takođe tražimo proširenje u kolne zemlje zato što želimo da kreiramo jakog lokalnog igrača, ali ne regionalnog igrača nego samo Srpskog glumca. Problem je sa elekrične tačke gledišta, YU se nikada nije razdvajala, a sa električne tačke gledišta i sa EU, ovaj deo Evrope nije odvojen od Evrope, tako da ono što mi želimo da doprinesemo ovom delu sveta sa Evropom, što je prirodan talas i da mi se radujemo izvorima energije naravno vetar je najbrži, ali mi tražimo i dtuge resurse, oslanjajući se načinjenicu da naš lokalni partner upravlja velikom površinom zemlje. Tako da takođe bio gas, bio masa i sve energetski izvori povezani sa poljoprivredom jesu naš interes a takođe gledamo i hidro. Uopšteno govoreći, mi želimo da kreiramo igrača koji meša sve različite zelene energije u cilju kreiranja čistog igrača zelene energije.

B: Moram da pitam koji iznosi se očekuju da budu prikupljeni? Da li možete da obračunate minimum 15% sa nižim obračunom kapitalizecije 120 miliona, što će nam dati 18 miliona EUR. I ako smo tražili najviše 40% na gornjem obračunu 150 što će nam dati 60 miliona, tako da postoji niz između 18 i 60.

T: Ali niko ne može da predvidi. Pre datuma debija niko ne zna. Upravo, kada sam radio sa mojim IPO i u Italiji, bilo je to 2008 u prvom trenutku i posle lemon brother cracka noć pre, morali smo da ???tako da nikad ne znaš dok se ne dogodi. Onda kad se dogodi možeš da komentarišeš. Ali do sada smo imali neke ???, donja granica nije postojala u skladu sa Srpskim zakonom, ali mi moramo da stavimo ograničenje, kao što sam rekao pre, moramo da upravljamo dodanim troškom i nekiom strukturnim promenama koje impliciraju neophodan povraćaj.

B: Pomenuli ste u materijalu dkoji sam video pre intervjua da je prva faza 117MW podeljena na 69 + 50, u prvoj fazi će biti oko 50 miliona EUR. Prvo značenje znači 69 MW.

T: Ne. Prva faza je 124 miliona EUR. To je ukupan CAPEX. Ovo smo potrošili za fazu jedan. Faza jedan 1.6 miliona EUR po MW. Jednostavan račun!

B: To sam hteo da pitam. Video sam priličan broj projekata vetroparkova koji su nešto više od 1 milion EUR po MW. Da li su cene porasle?

T: Zavisi od toga kako računaš CAPEX. Ako ograničiš CAPEX na same vetroparkove, 1.2, 1.3 miliona je opravdano. Ne ispod toga, ako želiš da ispuniš određene standarde. Mi kupujemo od Vestasa, ali ne kuoujemo od Kineza. Ako uključujete CAPEX, tzv. Pomoćne usluge, onda CAPEX raste. U drugim zemljama morate da izradite dalekovode, trafosdtanice i sve drugo o sopstvenom trošku, vašem budžetu, nego što ćete donirati ovom postrojenju operateru sistema za transmisiju. Naravno ovo mora da bude plaćeno. Ovo ide u tehnički CAPEX same investicije. Uprkos tome, dati nivo i vetar koji imamo u ovoj zemlji čini nekoliko stvari mogućima i to je zašto CAPEX jeste blago uvećan.

B: Svakako, najnoviji proračuni za 69 MW kapaciter u ovom trenutku je..

T: 124

B: Mislim da imate bolji racio sa Kulom i la Picolinom.

T: Oni su totalno dva različita projekta. Ako povežete vaš vetropark na postojećeu mrežu..na srednju votažu..mnogo je lakše..kada povežete vetropark na transmisioni sistem visoke voltaže onda morate da izgradite kao što sam rekao ranije, tragostanicu i dalekovode itd. Sama priča plus 30 milina EUR.

B: Hvala puno! Upotpunili ste sliku. Postoji uvek mogućnost za dodatna pitanja.

T: Kad god. OK. Nema problema.

B: Dobićemo suštinu zašto ste vi ovde, životna sredina...

T: To bi moglo da se promeni vremenom, pregovori su u toku u ovom trenutku za različitim stolovima i imamo dodatne...ima mnogo stvari..ali ove informacije ćemo otkriti..ako me pitate za konsultante, oni se bore da dobiju posao, svi bi želeli da budu u IPO u Srbiji.

 

 

Kontakt

Adresa:

Bulevar Mihajla Pupina 115e, V sprat
11070 Novi Beograd

Tel: +381 (0)11 35 39 570

Email: sanja.ristovic@fintel.bz

Kontaktirajte nas